Удружење научних и стручних преводилаца Србије


Основна начела преводилачке професије

ОСНОВНА НАЧЕЛА ПРЕВОДИЛАЧКЕ ПРОФЕСИЈЕ


Ни преводиоци нису изузетак кад је реч о професионалној части. Као што лекари истичу да им је Хипократова заклетва светиња, тако се и преводиоци поносе својом Преводилачком повељом. Текст повеље је усвојен 1963. године на Конгресу преводилаца у Дубровнику, а допуњен је 9. јула 1994. у Ослу. Међународна федерација преводилаца (FIT) је констатовала да се превођење у савременом свету потврђује као стална, општа и неопходна делатност; да оно, омогућујући духовну и материјалну размену међу народима, обогаћује живот народа и доприноси бољем разумевању међу људима; да упркос различитим условима под којима се обавља, превођење данас је признато као посебан и самосталан позив.

Желећи да постави, у облику свечаног акта, основна начела на којима почива преводилачка професија, а нарочито у намери да истакне друштвену улогу превођења, да ближе одреди права и дужности преводиоца, затим да побољша друштвену климу и економске услове у којима преводилац обавља своју делатност, као и да препоручи извесна правила понашања за преводиоце и њихове стручне организације, те да и на тај начин допринесе признању преводилаштва као посебног самосталног позива, FIT је установио Преводилачку повељу. Текст повеље, чијим начелима преводилац треба да се руководи при обављању свога позива, доносимо у преводу са француског Радмиле Петровић.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Радмила Петровић - Радовић

Научни и стручни преводилац за француски језик